www.DELIJE.net

[ΔΥΤΙΚΗ_ΣΕΡΒΙΑ]

Како започети причу о једној од наших највећих светиња? Толико тога има да се каже за задужбину Светог Великомученика Краља Стефана Дечанског! Делије су имале безброј прилика да посете ову светињу и укрепе се над нетљеним моштима Светог Краља. Високи Дечани су манастир који има највећу "галерију" средњевековних фресака на свету, јер чудесним старањем Светог Краља црква никада није страдала за скоро седам векова постојања, што је право чудо ако се узму у обзир околности у којима се манастир скоро све време свог постојања налазио, а такође и судбина других светиња које су често рушене или скрнављене. Високи Дечани су прави музеј српског постојања, српског трајања у Метохији и уопште, српске славне прошлости и српске величине и достојанства у средњем веку. У њему се налазе и мошти Свете Јелене Дечанске, нетљена рука Светог Никите Готског као и вилица Светог Григорија Ниског. Хорос (кружни "лустер") поправила је Кнегиња Милица после Косовског Боја користећи као материјал оружје Косовских јунака. Она је такође оставила две велике украшене свеће са заветом да их упале ослободиоци Косова (упалио их је 1912. године Краљ Александар, надајмо се да ће их опет упалити неко што пре). Свеће се налазе у великој трпезарији у којој је и поклон Ђорђа Кастриота, кога Албанци сматрају својим највећим јунаком (мајка му је биа Српкиња а он Хришћанин, још нису примили Ислам у то време).

Има пуно тога, али кренимо ствар по ствар...
_________________
Обновимо цркву у Љевоши:
https://www.youtube.com/watch?v=kbac0MAsnww&feature=youtu.be

[ΔΥΤΙΚΗ_ΣΕΡΒΙΑ]

Детаљ са ктиторске фреске, Свети Краљ Стефан Дечански


_________________
Обновимо цркву у Љевоши:
https://www.youtube.com/watch?v=kbac0MAsnww&feature=youtu.be

[СтефанЈ]

Игуман манастира и поједини монаси су веома активни на друштвеним мрежама, па ко их користи препоручујем да их прате јер објављују свакодневно вести и занимљивости у вези монашког живота и самог манастира. Ускоро ће бити пуштен у рад и сајт.

[ΔΥΤΙΚΗ_ΣΕΡΒΙΑ]

Видљива је само десна рука Св. Краља, остали дјелови тијела су покривени одјећом.


Мошти Св. Стефана Дечанског. Одјећа на моштима је пресвучена посљедњи пут 1964. године. Одјећу је шио и мошти пресвукао Патријарх Павле, тадашњи Епископ Рашко-призренски.


Патријарх Павле код Светог Краља


Савремена икона, рад Дечанских монаха


Св. Краљ Стефан Урош Трећи Дечански, детаљ из Лозе Немањића


У већи гроб је сахрањено тијело Св. Краља Стефана. Гроб је сада празан, јер је његово тијело, осам година послије погреба, пренешено у кивот испред главног иконстаса храма.


Први кивот Св. Краља, у који су положене мошти 1343. године. Овај чувени кивот представља најдрагоцјеније дјело српског средњовјековног дубореза. Тренутно је изложен у Музеју Патријаршије у Београду.


Кивот Св. Краља из половине 19. вијека. У њему су мошти биле све до почетка Другог свјетског рата.


Сцена убиства Св. Краља Дечанског, детаљ са његовог кивота из 19. вијека


Кивот Св. Краља из 1848. године поклон је кнеза Александра Карађорђевића


Прва два кивота су се налазила испод ктиторске фреске Св. Стефана. Садашњи, који је направљен уочи Другог свјетског рата, између главног иконостаса и десне пијевнице


Кивот у којем су сада мошти Св. Стефана Дечанског, направио је Нестор Алексијевић из Осоја код Дебра у Македонији, 1940-1941


Од оснивања, манастир је постао светиња и мјесто ходочашћа за многе православне. Због чуда која се дешавају поред моштију Св. Стефана у манастир неријетко долазе и људи других вјера који су болесни или у некој невољи.


Празник Св. Краља Стефана је у манастиру најсвечанији дан у години - бденије уочи празника


На бденију уочи празника Св. Стефана Дечанског се традиционално искушеници примају у монашки чин


Житије Св. Стефана Дечанског написао је Григорије Цамблак, дечански игуман у 15. вијеку

А ево и тог важног дела:
http://www.rastko.rs/knjizevnost/liturgicka/camblak-zitije_decanskog_c.html
_________________
Обновимо цркву у Љевоши:
https://www.youtube.com/watch?v=kbac0MAsnww&feature=youtu.be

[ΔΥΤΙΚΗ_ΣΕΡΒΙΑ]

[zvezda]

Молебни канон Св.Краљу Стефану Дечанском

http://www.youtube.com/watch?v=GLTlqaFZhpM
_________________

[zvezda]

Ево и текста да би могло адекватно да се прати ово дивно појање!
Део са снимка почиње на дну друге странице.

http://www.rastko.rs/cms/files/books/4739b2ec8f7cd
_________________

[млади делија]

Ево га цео, уз додатак стихире српским Светитељима и песме хвалите господа с небес:

http://www.youtube.com/watch?v=w04UYcMEvV8
_________________
http://www.youtube.com/watch?v=8nGXys1B3mM

[ΔΥΤΙΚΗ_ΣΕΡΒΙΑ]

http://www.eparhija-prizren.com/sites/default/files/users/4/2013/06/ngc_decani.pdf

Какво благо! "Национална географија", издање из 1944. године објављује путопис из Дечана који је по свој прилици писан уочи Другог светског рата! Било би много добро ако би неко ко одлично говори енглески превео читав овај текст квалитетно, да што више људи има прилику да га лепо прочита и разуме. А ово је иначе одличан документ и као доказ, како Американци говоре о томе да су Дечани у Јужној Србији, Албанце називају окупаторима итд. Такође врхунске фотографије.
_________________
Обновимо цркву у Љевоши:
https://www.youtube.com/watch?v=kbac0MAsnww&feature=youtu.be

[СтефанЈ]

Манастир


Братство манастира

[ΔΥΤΙΚΗ_ΣΕΡΒΙΑ]

О једном од јунака сахрањених у припрати дечанске цркве, Марко Миљанов у „Примјерима чојства и јунаштва“ свједочи:

„Петар Зоговић Куч, Криводољанин, отиде у пећку наију од сиромаштине, ка што су млоги из Куча тамо одили и љеб тражили, а неки и гинули од Турака и Турци од њих. Али, нека други, но да видимо за Петра, ђе смо га оставили у пећку наију и ђе је љеба наша да се презими, па кад дође прољеће и озелени гора и долина да се дома врне. Петар погибе, ево како. Дођоше у Дечане два бега Соколовића из Скадра, а ш њима тридесет Скадрана, који су дошли да опљачкају манастир, па ако им се не би шићар доста учинио, могу приузет у народа ришћанскога. Турци су искали паре калуђеру, да их без бољоглаве да. Калуђер не даде. Турци га свезаше. Калуђер не хоће дат ни свезан. Турци почеше калуђеру ударат муке. Глас се чуо у стару Србију, да су Скадрани у Дечане. Народ српски није има кад жалит калуђера ни црковне паре, јер су се Турцима на кућу надали. Но Петар не чека Турке на кућу, но ојде к њима у Дечане; нађе бегове у калуђерову камару, ђе претресају ковчеге и друго, а калуђер свезан међу њима. Је ли Петар што говорио Турцима, али калуђеру, кад је уљега у камару, не зна се; тек зна се да је убио обадва бега из двије мале пушке. Турци, кад погибоше бегови, почеше бјежат из манастира. Петар препуни пушке мале, па велијама удри на друге Турке; Турци избјежаше из авлије. Не говори се је ли послије којега Турчина убио, или не, теке Турчин који је потоњи из авлије утека убио је Петра. Петар паде мртав, а Турци који не погибоше, без обзира утекоше. И остаде ријеч, да Турци ништа црквено не оштетише, до игуманове браде. Петар је укопан у цркву, ђе су му и сад кости. Калуђери су окривљавали Петра што јуриша у Турке, ка помаман, а мога је Турке побит и жив остат. Бој Петров с беговима опјева је у народне пјесме наш народ уз гусле, а арбанашки из гласа!“



На фотографији са самог почетка 20. вијека види се дио збирке старог оружја које су из Високих Дечана однијеле комунистичке власти послије Другог свјетског рата
_________________
Обновимо цркву у Љевоши:
https://www.youtube.com/watch?v=kbac0MAsnww&feature=youtu.be

[ΔΥΤΙΚΗ_ΣΕΡΒΙΑ]

[Organizator skupa]

имам овај број националне географије, добио сам га као поклон од другара који се прошле године вратио из Њујорка
_________________
Подигни се Мати мила, да нам будеш што си била!

[ΔΥΤΙΚΗ_ΣΕΡΒΙΑ]

У последња 24 часа два пута сам по сат времена писао одговор и оба пута брисао, схватајући да не могу а да се не уплетем у мрежу свађа и препирки. Молим администарторе да чим виде ову поруку обришу све постове који не доликују овој теми, али да оставе овај мој упис дан два чисто да браћа која не стигну да виде одмах имају прилику да прочитају због чега је обрисано.

Не ради се ни о недостатку аргумената ни о немогућности да се ова расправа продубљује, напротив, потенцијала за то има превише. Него се ради о томе да је мисија нас овде али и уопште Делија, који смо Божијом милошћу прогледали духовним видом, помогнемо нашој браћи која то још нису да и они прогледају и угледају светлост Истине у Христу. Од 7400 регистрованих и ко зна колико оних који нерегистровани прате форум, велико је питање који је проценат верујућих Хришћана. То што смо мало доживели и схватили нама је већ у нашим сујетним главама дало за право да истресамо црквену политику и да судимо и осуђујемо редом ко нам се нађе на тапету. Пошто смо ми овако узорни Хришћани па још и позвани да тако чинимо - кад бисмо само могли да се мало апстрахујемо и погледамо нас са стране, сами бисмо се себи смејали (у најбољем случају). Није то за нас, то је дефинитивно! Наше је да из непресушне ризнице Православља вадимо бисере и њима китимо овај форум не би ли се пробудила још која душа међу нама, што се редовно дешава. А не да љубоморно чувамо оно што нам је Бог поклонио само за себе, па још и да се размећемо са то мало неког знањца солећи памет свима и блатећи те бисере. Ово пре свега пишем себи па онда другима, не издвајам се из те клапе ни тренутка.

Не постоји, међутим, ни трунка шансе да се Делије искључују или на било који начин сепаратишу од Српске Православне Цркве, са свим својим архијерејима, монаштвом и свештенством и њиховим слабостима којих извесно има пуно јер су и они људи. Али Српска Православна Црква је упркос свему једина Црква која је Богом дана овом народу и овој земљи, и нема тог начина да се то промени ма шта се дешавало, а сва унутрашња и спољна превирања неће бити праћена нашим навијањем него ћемо се држати по страни, сагледавајући суштину наше припадности Цркви која се потврђује кроз Свете тајне. Може свако од нас да има своје мишљење о овоме или ономе, али то не може да утиче на нашу припадност и оданост Српској Православној Цркви. Са тим се ми играти нећемо, јер је то једино прихватљиво, једино разумно и једино исправно, а то не говори Петар Петровић, него Делије као група јер иза тога стоји став групе.

Ми као Делије имамо своје идеале којима стремимо и које ни у једном сегменту нисмо достигли у мери која је за нас довољна. А када говоримо о овим стварима, ту је идеал и недостижан али зато сасвим сигурно тера на стални напредак. То значи да морамо много да радимо, и да се трудимо да заузмемо тај неки здрави курс српског патриотизма и Православног Хришћанства, што је јако тешко и подложно је одлажењу у негативне крајности. На нама је да тај пут не само пронађемо него да се трудимо да на њему и останемо, и да стално радимо не бисмо ли напредовали. То је најсуштаственији смисао нашег постојања као групе, иако није примарни.

Највећи део кривице сносим ја за целу ову причу јер сам уместо нормалног одговора унео нервозу и потребу за кавгом, тако да ми сви због тога опростите а посебно млади делија и 100%АЦБ.
_________________
Обновимо цркву у Љевоши:
https://www.youtube.com/watch?v=kbac0MAsnww&feature=youtu.be

[Ћофи]

Отац Сава Јањић из Дечана одговара на питања чланова форума.

http://www.pouke.org/forum/topic/28745-%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B5-%D0%BE-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%83-%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D0%B8%D0%B3%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0-%D0%B4%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8/