View previous topic :: View next topic |
Author |
Message |
Фрикинг ДЕЛИЈА сениор
Joined: 17 Nov 2006 Posts: 304
|
Posted: 14 Oct 2011 16:08 Post subject: |
|
|
|
Др Славенко Терзић: Историјска смисао Кумановске битке
1. Новембар 2010 - 11:21
Говор др Славенка Терзића, историчара из Београда, на дан обележавања 98-годишњице Кумановске битке на Зебрњаку, 24. октобра 2010. године
На данашњи дан, пре равно 98 година, 24. октобра 1912. године, у раним поподневним часовима, утихнула је артиљеријска пушчана и митраљеска ватра на простору између Скопске Црне Горе и јужних огранака планине Козјака. Спустила се необична магловита тишина на ову питому равницу и брежуљке око Куманова. Сломљен је и последњи жесток отпор турског 6 стрељачког пука у рејону Забрњака. Чувена дводневна Кумановска битка између српске Прве армије под командом регента Александра Карађорђевића и турске Вардарске армије под командом Зеки-паше окончана је поразом турске војске која се у расулу повлачила према Скопљу и даље у дубину Македоније.
Кумановска битка 23 и 24. октобра 1912. године била је прва велика војничка победа српске војске у завршном чину ослобођења Старе Србије, Македоније и целога Балкана од вишевековне османске власти. Када се данас након скоро једног века сећамо хероја Кумановске битке и Првог балканског рата у целини - који су против Турске заједничким снагама водиле Србија, Бугарска, Грчка и Црна Гора, не смемо изгубити из вида историјски и цивилизацијски значај победе на Куманову и свих осталих победа балканских савезника. Тим пре што смо суочени са покушајима ревизије не само српске него и балканске историје, у настојањима да се време Османског Царства представи као време хармоничног мултиетничког и мултикултурног друштва. Турска освајања у 14. и 15. веку су за више векова насилно прекинула културне, економске, друштвене и све друге везе и утицаје овог дела Европе са другим деловима континента. Данас је модерно говорити о европским вредностима. Управо из угла ових вредности, српски ослободилачки покрет и покрет осталих балканских хришћанских народа имали су велику цивилизацијску мисију - јер су својом борбом ствaрaли претпоставке за реинтеграцију овог дела Европе са развијеним европским срединама.
Кад нам данас неки из Европе држе лекције о томе како да се ''ослободимо прошлости'' и ''вишка историје'', како је Србија 1912. водила наводно ''освајачки рат'', можемо поставити питање - зашто се цела Средња Европа, на челу са аустријским царем, римским папом и пољским краљем дигла крајем 17. века да одбрани Беч и протера Турке из Европе, и зашто је генерал Пиколомини 1689. продирао до Скопља и Призрена? Кумановска битка и Први балкански рат били су финале управо те борбе коју је Европа започела и водила од краја 17. века.
Србија је 1912. ушла у Први балкански рат с циљем да ослободи српски народ у Старој Србији и Македонији од турске власти и истовремено помогне ослобођење и осталих балканских хришћанских народа. Она се враћала старим срeдиштима српског државног и духовног живота. Живећи у тешким а понекад и драматичним околностима анархије и безвлашћа, нарочито на Косову и Метохији, српски народ је ипак успевао да колико-толико очува основне облике просветно-културног и духовног живота под Турцима. Српска војска није 1912. долазила на пусту ледину нити у туђу земљу. Овдашњи српски народ се вековима окупљао око својих цркава, манастира и манастирских школа. Већ током 60-их и 70-их година 19. века у Старој Србији и Македонији је радило 70 мушких и 7 женских српских школа и једна богословија (у Призрену). Поред осталих места српске школе су радиле у Кичеву, Скопљу, Гостивару, Дебру, Лазаропољу, Тетову и околини, Кочанима, Злетову, у селима велешке и охридске (Лештани, Боровац, Вевчани), скопске и других нахија. Број основних школа се увећавао крајем 19 и почетком 20.века. Године 1887. отворен је конзулат Србије у Скопљу, 1889. конзулат у Битољу, у Скопљу је радила Српска гимназија, Мушка и Женска учитељска школа, Женска радничка школа, Музичка школа, Српска штампарија ''Вардар'',која је штампала лист ''Вардар'', радили су српски новчани заводи. У Скопљу је 1908. основана Српска демократска лига, а фебруара 1909. у њему је одржана Народна скупштина Срба у Турској која је денела Устав Српске народне организације у Отоманској Царевини. Срби су почетком 20. века, под турском влашћу, имали на простору данашње Републике Македоније и два епископа -скопског и велешко-дебарског.
Свест о историјској мисији ослобођења својих сународника у Старој Србији и Македонији, свест о враћању старим државним и духовним темељима - прожимала је све слојеве српског друштва почетком 20. века. Можда нигде та мисао није толико снажно и језгровито исказана као у беседи митрополита Србије Димитрија, 18.октобра 1912. после молебствија за срећу савезничког оружја у београдској Саборној цркви. ''Не идемо туђинима, него својој браћи - казао је поред осталог митрополит Димитрије.- Идемо тамо где нам је колевка, где је непријатељ запретао огњиште наше (...) Идемо да на том загашеном огњишту поново наложимо огањ слободе (...) Идемо у свој дом у коме је се љути безбожник настанио, прегазивши реке мученичке крви и суза жалосних предака. Идемо у своју цветну домовину, коју је непријатељ претворио у земљу пустоша, у земљу туге и плача, крви и ужаса (...) Идемо да од црног робља направимо витезове, да им вратимо понос Душанових јунака, идемо да животворном водом, са светога извора слободе сперемо с друмова и пространих поља мученичку крв наших предака. Идемо, да понижене људе из праха подигнемо и да им вратимо човечанско достојанство. Још идемо славном Косову да се поклонимо јуначким сенима честитога кнеза Лазара, Милоша Обилића и других храбрих витезова који с њима изгинуше да вечито живе (...)
Истога дана, краљ Петар Први Карађорђевић је саопштио своју Прокламацију Српском народу у којој се поред осталог каже: ''Најновији догађаји ставили су опет на дневни ред решавање судбине Балканског Полуострва, па с тим и судбине Старе Србије, те славне, али тужне мајке наше Краљевине, где је историјско језгро српске државе, старих краљева и царева, где су славне немањићске престонице.. новопазарски Рас, Приштина, Скопље, Призрен, где живе наша браћа по крви, по језику, по обичају, по народној свести, жељама и тежњама (...) Моја ће војска у Старој Србији затећи, поред хришћана, и Србе муслимане, који су нама тако исто драги, а с њима и Арбанасе, хришћаме и муслимане, с којима наш народ живи заједно хиљаду и три стотине година, обично делећи с њима срећу и несрећу. Ми им свима носимо слободу, братство и једнакост у свему са Србима''.
Стратегијским планом српског Генералштаба било је предвиђено да Прва армија, под командом регента Александра , чије се десно крило наслањало на Скопску Црну Гору а лево на реку Пчињу, надире преко Куманова с циљем да потуче непријатеља, како се претпостављало, у главној битци на Овчем Пољу. Првој армији садејствовале су Друга армија под командом генерала Степе Степановића, прикупљена око Ђустендила с правцем дејства преко Страцина ка Овчем Пољу, и Трећа армија под командом генерала Боже Јанковића која је после концентрације око Куршумлије, преко Косова Поља и Приштине треало да наступа ка Скопској Црној Гори и угрози турско лево крило.
Српске Врховна команда није 23. октобра очекивала битку код Куманова, процењујући да ће главне турске снаге остати на простору Скопље-Овче Поље-Велес, и да ће у висини Куманова на правцу Прве армије бити слабије турске снаге. Међутим, командант турске Вардарске армије Зеки-паша, са петим, шестим и седмим корпусом, одлучио је да по прикупљању снага у рејону Куманова пређе у напад 23. октобра и одвојено туче српске снаге које су се очекивале од Врања и Ђустендила. Тако је битка код Куманова за српску Врховну команду дошла неочекивано, изненада. Српске снаге су биле надмоћније у живој сили, око 110.000 наспрам близу 60.000 војника Вардарске армије, с тим што су Турци били нешто надмоћнији у топовима и митраљезима. У дводневној жестокој борби, у којој су нарочито крвави били окршаји на Нагоричанима али и око Зебрњака, Прва армија је имала 687 погинулих(помиње се податак и о хиљаду погинулих), 3208 рањених и 597 несталих официра и војника. Процењивало се да су турски губици износили 12.000 људи од којих 2.000 заробљених. Бројно и морално слабија турска Вардарска армија са бројним албанским башибозучким групацијама, била је 24. октобра снажно тучена и одбачена са свих положаја. Прва српска армија наставила је победничко наступање ка Скопљу.
Кумановска битка ушла је већ истог трена у ред херојских епопеја српске војске и српског ослободилачког покрета. Она је била не само симбол борбе за коначно ослобођење српског народа од турске власти него и симбол борбе за слободу и независност Балкана у духу оног познатог начела - Балкан - балканским народима.
Стојимо крај рушевина споменика јунацима Кумановске битке, крај овог монументалног дела архитекте Момира Коруновића који су 1937. године подигли наши преци у спомен на Кумановску битку и ослобођење од Турака. У спомен-костурницу положени су земни остаци већине кумановских ратника (сакупљених у четири стотине белих врећа налик некадашњим старохришћанским покровцима), који су до тада чувани у оближњем средњовековном храму посвећеном Св.Ђорђу Победоносцу. Споменик је био висок 48,5м, изграђен од базалта и бетона, са крстом на врху, док су његове унутрашње зидове красиле фреске сликара Живорада Настасијевића.
Судбина монументалне силуете спомен-костурнице на Зебрњаку, коју су током Другог светског рата срушиле бугарске окупационе трупе, симболизује на својеврстан начин судбину тековина Кумановске битке. Тај историјски лук, вођен духом реваншизма, зауставио се, за сада, на Кумановском споразуму од 9. јуна 1999. године, којим је формално окончана НАТО агресија на Србију и СР Југославију. Политичка симболика и порука места тога споразума више је него јасна. Оспорава се сав историјски смисао Кумановске битке, у првом реду насилним одузимањем од Србије Косова и Метохије, срца Старе Србије. Да би се нашло утемељење том нечувеном насиљу, нађено је да је ослобођење старих српских државних и културних средишта била наводно ''анексија'' тих територија. Тиме се безобзирно изокреће цео цивилизацијски смисао не само Кумановске битке него и Првог балканског рата у целини и доводи у питање смисао ослобођења овог дела Европе од турске власти.
Балкан је данас притиснуо дух историјског реваншизма и ревизионизма!
Нека је вечни помен и слава знаним и незнаним јунацима Кумановске битке!
Нека је вечни помен и слава свим борцима за слободу Старе Србије и Македоније!
Извор: Епархија врањска
http://www.spc.rs/sr/dr_slavenko_terzic_istorijska_smisao_kumanovske_bitke |
|
Back to top |
|
|
Фрикинг ДЕЛИЈА сениор
Joined: 17 Nov 2006 Posts: 304
|
Posted: 14 Oct 2011 16:11 Post subject: |
|
|
|
Следеће недеље 23 октобра одбележава се 99 година од Кумановске битке. |
|
Back to top |
|
|
Фрикинг ДЕЛИЈА сениор
Joined: 17 Nov 2006 Posts: 304
|
|
Back to top |
|
|
Robbie Williams Ветеран
Joined: 09 Jul 2003 Posts: 1496 Location: Маки, Нови Бановци
|
|
Back to top |
|
|
ΔΥΤΙΚΗ_ΣΕΡΒΙΑ Ветеран
Joined: 11 Dec 2006 Posts: 1798
|
Posted: 23 Oct 2011 19:57 Post subject: |
|
|
|
Прелепо, четнички барјак на правом месту! Велика је срамота колико је ова прослава у запећку а требала би да буде у рангу са Видовданом. Следеће године за стогодишњицу, ако Бог да, идемо обавезно! Свака част Делијама из Старе Србије! _________________ Обновимо цркву у Љевоши:
https://www.youtube.com/watch?v=kbac0MAsnww&feature=youtu.be |
|
Back to top |
|
|
СевернаСтран� ДЕЛИЈА јуниор
Joined: 04 Dec 2008 Posts: 63 Location: тамо далеко
|
Posted: 24 Oct 2011 08:57 Post subject: |
|
|
|
исто тако организатори су покушали да нам забране да виоримо барјак...
али ни су успели |
|
Back to top |
|
|
Iskon ДЕЛИЈА јуниор
Joined: 24 Oct 2011 Posts: 62
|
Posted: 24 Oct 2011 12:56 Post subject: Зебрњак |
|
|
|
Као гром из ведра неба деловало је на владајућу партију ДПСМ барјак Четници који смо развијорили иако нигде натписа није било, ипак их је заболео симбол, и умало нису шлог добили...
А веома је чудно, како то да главешине владарске показују алергију управо на младеж српску која је поносна на своје, и није тај слободарски дух добила нити од нарцисоидне партије, ни од породичног огшишта, нажалост, нити од Цркве, ни државе, мараканин Север је изнедрио нешто што никада нико није на овим просторима, и то је просто невероватно и нереално, да у Старој Србији, крене управо младеж, да се врати своме и да буде знак пренепорочни.
Могли су чак да искулирају, као да га не виде, па чак се ни мурија није цимала, а ко ће ако не српска партија, председник, заменик, локални градоначелник, упишкили се да не изгубе фотеље, и удопства овога света. Јасно је да им је до српства стало као до лањског снега, и да је сав њихов говор и декор увијен у машнама управо само за свој тор.
Зато није ни чудно што раде против сваког ко се искрено бори за идеале свога рода,.
Не можеш брате да их све заједно похваташ ни за глави ни за реп. Сви нешто петљају, а богме нису бољи ни наши главни државни представници И они нешто петљају, ево, након обележавања 99. Годишњице славне Кумановске битке „лећиће на руду“ , па ће мо тако уочи 100. Годишњице обнове Зебрњака, уз толико силну најаву обнове имати само Историјски споменик претворен у културно добро.
Можда ће бити помпезно постављена ограда и кућица, за зараду од сувенира и ништа више. И то ће као задовољити нас Србе.
Нити се има пара, нити је Београд вољан да га обновља и издиже, кад је у интересу ширење добросуседских односа, и општег помирења, па макар и на уштрб нас самих и нашег колективног нехаја. |
|
Back to top |
|
|
ΔΥΤΙΚΗ_ΣΕΡΒΙΑ Ветеран
Joined: 11 Dec 2006 Posts: 1798
|
|
Back to top |
|
|
Robbie Williams Ветеран
Joined: 09 Jul 2003 Posts: 1496 Location: Маки, Нови Бановци
|
|
Back to top |
|
|
ΔΥΤΙΚΗ_ΣΕΡΒΙΑ Ветеран
Joined: 11 Dec 2006 Posts: 1798
|
Posted: 28 Jan 2012 18:37 Post subject: |
|
|
|
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.291.html:363925-Arhiepiskop-Jovan-cami-u-makedonskom-zatvoru
Слобода за Архиепископа Јована! Његов једини "грех" је што припада канонској Цркви. Једини "грех" је то, што је за разлику од расколничке Македонске Православне Цркве коју нико у Православној васељени не прихвата и не признаје, он поглавар Православне Охридске Архиепископије при СПЦ! Зато је сурово прогањан од стране БЈРМ власти - грехота и срамота!
Постоји и сјајна књига "Слобода у затвору", коју можете наћи на српском језику, у већини црквених књижара, коју је Архиепископ Јован писао за време свог првог боравка у затвору. Сада је по трећи пут иза решетака. Немојте људи пролазити кроз БЈРМ као поред турског гробља, а сви идете тако често у Грчку, то је Стара Србија, имате толико мученичких костију наших предака у спомен костурницама, имате толико средњевековних задужбина наших предака (иако су под управом расколника тренутно), и, можда тренутно и најважније - имате браћу у Христу који припадају нашој Цркви а који тренутно страдају више него ико од Православних у целом свету! То не кажем ја, то је мишљење људи који познају прилике у Васељенском Православљу. Распитајте се мало (можете и овде!), када путујете у или кроз БЈРМ, где се налазе манастири и параклиси у којима се скупљају наша браћа из Охридске Архиепископије, и посетите их, да знају да нису сами и остављени од свих сем Бога! А тако се чини најчешће... _________________ Обновимо цркву у Љевоши:
https://www.youtube.com/watch?v=kbac0MAsnww&feature=youtu.be |
|
Back to top |
|
|
Ултра` Пг ДЕЛИЈА
Joined: 04 Jun 2008 Posts: 232
|
Posted: 31 Jan 2012 14:31 Post subject: |
|
|
|
Струга – Православна црква запаљена је синоћ у етнички мешовитом селу Лабуништа, код Струге у Македонији. Црква у селу, у којем живе становници исламске вероисповести, стара је два века и у њој се чувају вредне иконе.
Инцидент се догодио после међуетничких тензија у Струги, односно протеста исламских верника због карневала у селу Вевчани, насељеном Македонцима, на којем су исмеван ислам и Куран.
После карневала у Вевчани Албанци из Струге спалили су македонску заставу и започели протесте са осталим муслиманским верницима. Они су затражили од градоначалника општине Вевчани да се извини због исмевања муслимана што он није учинио, наводећи да није могао да контролише дешавања на карневалу.
Исламска верска заједница и градоначелници Вевчани и Струге позвали су грађане хришћанске и исламске вероисповести на мир. Демократска Унија за интеграцију, партија Албанаца из Македоније која је у влади, позвала је на смиривање тензија, док се владајућа ВМРО-ДПМНЕ за сада се није оглашавала.
Албанци у Македонији реаговали су и на скандирање македонских навијача који су на Европском првенству у Србији бодрили своју репрезентацију, али су истовремено узвикивали антиалбанске пароле.
http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/zapaljena-pravoslavna-crkva-kod-struge/ |
|
Back to top |
|
|
Миријево ЦЗ ДЕЛИЈА
Joined: 15 Nov 2010 Posts: 116
|
Posted: 17 Apr 2012 21:07 Post subject: |
|
|
|
Браћо пишите неке новости од доле као Бога вас молим. Неверујем баш нешто нашим "европским" медијским сервисима ! |
|
Back to top |
|
|
Звездара ДЕЛИЈА јуниор
Joined: 10 Apr 2012 Posts: 19 Location: Београд
|
Posted: 18 Apr 2012 02:37 Post subject: |
|
|
|
Миријево ЦЗ wrote: | Браћо пишите неке новости од доле као Бога вас молим. Неверујем баш нешто нашим "европским" медијским сервисима ! |
Пре неки дан је убијено 5-оро људи македонске националности у околини Скопља и не зна се ко је починиоц. У Велесу је било неко срање између шиптара који су ишли у џамију и македонаца али ништа специјално. Навијачи македонских клубова и омладина је покушала да пређе мост преко Вардара у намери да уђе у шиптарску општину Чаир али их је мурија спречила и она чува тај део града и Стару Чаршију јер се ту налази споменик Скендер Бегу и музеј шиптарских терориста. А анонимна шиптарска група прети да ће избити оружани сукоб уколико се македонци не смире. шиптарски политичари наравно ћуте праве се луди, као позивају на мир, а сви добро знају да су и они део свега тога као што су били део оних немира из 2001. Што се тиче наших људи доле, за сада нема неких проблема и инцидената. _________________ Наша Звездара - Звездина тврђава |
|
Back to top |
|
|
Фрикинг ДЕЛИЈА сениор
Joined: 17 Nov 2006 Posts: 304
|
Posted: 19 Apr 2012 17:53 Post subject: |
|
|
|
Имам неки проблем са форума па нисам могао да напишем ништа.
Ај прво око ситуације са шиптарима.Значи тензија постоји,а шиптари ураде нешто па их нема нигде неки период повуку се па нема нема опет још нешто,све је то део тактике а докле ће ићи не зна се.Код нас у Куманово моментално не постоји никаква тензија.Углавном нешто покушавају у шиптарским селима по Скопља и Тетова.Неки кажу да је као освета за 2 шиптара који су убијени у Гостивар пре неко време.Углавном запад шаље поздраве у знаку смирење тензије као и увек кад нешто ураде шиптари.Много је болно ово што се дешава и овде ,а и код нас на Космету. |
|
Back to top |
|
|
Фрикинг ДЕЛИЈА сениор
Joined: 17 Nov 2006 Posts: 304
|
Posted: 19 Apr 2012 18:11 Post subject: |
|
|
|
На велики петак сваке године иде се на спомен костурници у Удову одбележава се годишњица Валандовског покоља.
Валандовски покољ се збио на Велики петак 2. априла 1915. године (20. марта 1915. према тада важећем Јулијанском календару). По поноћи, под вођством официра и војвода нападачи су прешли српско-бугарску границу на седам места у дужини од 34 километара, и опколиле све карауле и пограничне стране и притом убиле (заклале) све српске граничаре, затим су напали и села. Главна група од 2.000 људи прешла је границу код карауле Чепели и Удова дошли неприметно изнад железничке станице Струмица у Удову и извела први напад. Друга група од око 1.000 људи спустила се у село Пирава и напала положај српске војске која је с те стране бранила Валандово. Остале групе комита напале су Валандово са свих страна. Први судар комита са српским војницима био је око 600-700 метара од железничке станице. У том тренутку приспела је и комитска колона из правца села Баракли и ојачала напад на српске јединице. Комите су нападале са свих страна и брзо су успеле да ликвидирају малобројну одбрану која је била први одбрамбени штит испред железничке станице. Око осам часова бранитељима на мосту прискочио је у помоћ 14. српски корпус из Ђевђелије, а око 10 часова српска посада коначно је успела да одбије напад комита. Српска војска је у контранападу натерала комите да се повуку у Бугарску и у 11 часова завршена је битка код железничке станице Струмица-Удово.
У одбрани Валандова било је распоређено само 120 српских војника. Око два сата после поноћи започета је опсада Валандова. Комите су успеле да ликвидирају српске војне посаде око Валандова, а посебно жестоке борбе биле су од села Пирава до Валандова и на Валандовском брду.
Нападачи су у седам часова ујутру опколили Валандово са свих страна и заузели га око 11 часова, а сви браниоци су изгинули. Бугари су одмах преузели све војне и државне зграде и натерали сво становништво да се скупи у центру града где су одржали неколико говора убеђујући га да ће целу Македонију ускоро „ослободити од српског ропства“. Мештанима је такође саопштено да се припреме за полазак ка Бугарској. Валандово је те ноћи остало пусто, а мали део становника успео је да се сакрије на таване и у подруме.
Према подацима сакупљеним после овог подмуклог напада у борбама на Велики петак (Валандовски покољ) од укупно 450 српских војника погинуо је 261 а рањено је 87 војника.
Спомен-костурница завршена је 1936. и освећена 1. новембра исте године. Поред војника погинулих на Велики петак, ту су положене и кости 2.000 њихових ратних другова погинулих у општинама Ђевђелија, Дојран, Струмица и Неготино. Спомен-капела са костурницом у Удову код Валандова у потпуности је обновљена у периоду између 2004. и 2006. године средствима Републике Србије, а по пројекту стручњака Републичког завода за заштиту споменика из Београда. Заштићена је законом Завода за заштиту споменика Републике Македоније.
http://srbi.org.mk/index.php?option=com_content&view=article&id=74&Itemid=53&lang=sr
|
|
Back to top |
|
|
|
|
You cannot post new topics in this forum You cannot reply to topics in this forum You cannot edit your posts in this forum You cannot delete your posts in this forum You cannot vote in polls in this forum
|
|