View previous topic :: View next topic |
Author |
Message |
Никола Д/С ДЕЛИЈА сениор
Joined: 24 Jun 2006 Posts: 503
|
Posted: 20 Feb 2007 19:36 Post subject: |
|
|
|
Амбасадор wrote: | Сетих се ове песме, написане 1987, а која је данас битнија него када је написана... |
Већ је била на првој страни, поставио је Irriducibili, а за ово друго си скроз у праву. _________________ Хвала господо што ме убеђујете да је моја међа код Мердара и Руднице али мој поглед је упрт у Скадар, Проклетије, Јуник ... |
|
Back to top |
|
|
икс ДЕЛИЈА сениор
Joined: 13 Jan 2004 Posts: 506
|
Posted: 23 Feb 2007 15:39 Post subject: |
|
|
|
Незнани туђинче, кад случајно минеш
Поред овог светог заједничког гроба,
Знај,овде су нашли вечно уточиште
Највећи јунаци данашњега доба!
Родитељ је њихов: храбри српски народ,
Горостас у светској историјској војни,
Који је све стазе искушења прошо
И чији су борци, дивљења достојни!
Падали од зрна, од глади и жеђи,
Распињани на крст, на Голготе вису,
Али чврсту веру у победу крајњу
Никад, ни за часак, изгубили нису...
(Стихови Војислава Илића Млађег на капели гробља на Зејтинлику) |
|
Back to top |
|
|
Gregor ДЕЛИЈА
Joined: 07 Apr 2006 Posts: 205 Location: Језеро Бодом
|
Posted: 23 Feb 2007 21:31 Post subject: |
|
|
|
Лаза Костић
Међу јавом и међ сном
Срце моје самохрано,
ко те дозва у мој дом?
неуморна плетисанко,
што плетиво плетеш танко
међу јавом и међ сном.
Срце моје, срце лудо,
шта ти мислиш с плетивом?
ко плетиља она стара,
дан што плете, ноћ опара,
међу јавом и међ сном.
Срце моје, срце кивно,
убио те живи гром!
што се не даш мени живу
разабрати у плетиву
међу јавом и међ сном! _________________ Бол... неком добро, а неком другачије |
|
Back to top |
|
|
риџект ДЕЛИЈА сениор
Joined: 17 Jul 2005 Posts: 505 Location: тамо где најлепше сунце сија
|
Posted: 23 Feb 2007 23:26 Post subject: |
|
|
|
Верујем да сви знате ко је он био и у каквим је околностима песма настала...
Владислав Петковић Дис
МЕЂУ СВОЈИМА
У мом срцу поноћ. У њој каткад тиња
Мис'о да још живиш, мој пределе млади.
Моја лепа звезда, мајка и робиња,
Боже, шта ли данас у Србији ради?
Код вас је пролеће. Дошле су вам ласте.
Оживеле воде, ђурђевак и руже.
И мирише земља, која стално расте
У гроб и тишину, мој далеки друже.
Једно твоје вече. Идеш кући споро
Улицама страха, и душа ти јеца.
Твоје гладне очи, моја дивна зоро,
Храни љубав мајке: "Нека живе деца."
Улазиш у собу. Сузе већ те гуше.
А два наша цвета из четири рата
У твоме су крилу, образе ти суше:
"Мама, зашто плачеш? Је л' писао тата?"
У велике патње, невино питање
Дуби дубљу рану: плач ти тресе груди...
Напољу је видно, као пред свитање.
К'о да ће се дићи гробови и људи.
Скупила си сузе у косе детиње.
Све вас гледам сада крај гозбе сироте.
Лице ти се ведри: то душа светиње
Љуби твоје чело, мој сјајни животе. _________________ Дођи на Маракану! |
|
Back to top |
|
|
икс ДЕЛИЈА сениор
Joined: 13 Jan 2004 Posts: 506
|
Posted: 03 Mar 2007 22:12 Post subject: |
|
|
|
Новости:
Quote: | Дуго су звонила
дечанска звона
Д. ДАМЈАНОВИЋ, 18. фебруар 2007
У родну Метохију, пре два дана стигла је тужна вест. Преминула велика песникиња Даринка Јеврић. Владика манастира Теодосије, кажу преостали Срби Метохијци, њих свега неколико стотина подно њене родне Бистрице, одмах рекао: зазвоните за покој душе наше Даре! Колико ваша светости? Онолико колико се звони владикама!
Заслужила је. Нико као она тако топло и људски није опевао Дечанска звона.
Дугу звоњаву из манастира Дечани "потпомогла" су, потврђују преостали Метохијски српски новомученици, звона у Патријаршији у Пећи, граду у којем је одрасла и завршила Учитељску школу пре одласка на студије књижевности.
Вест о Даринкиној смрти болно је ођекнула и међу српским песницима и писцима са Косова и Метохије.
- Била је бард међу песницима и човек међу људима. Били смо вршњаци и упознали се још давне 1975. године када је објавила своје прве песме у збирци "Додир лета" и започела новинарску каријеру. Четврт века заједно смо били писци и новинари у "Јединству" - каже песник Мошо Одаловић.
Објавила је књиге поезије: "Дечанска звона" и друге песме, "Досељавање предака", "Доброта Злота", "Ижице", "Нестварни записи", "Хвостанска земља", "Словољубве", "Једини пољубац, "Узалудна песма"... У осами и потпуној изолацији у Приштини, настала је њена последња збирка "Псалам бездомника и друге песме" објављена прошле године.
Песникиња је исконски била везана за свој завичај. Још прве године по рату, када су Србе диљем Космета убијали на све стране само зато што су Срби, пркосни српски песници пошли да наставе тридесетогодишњу традицију песничких сусрета "Лазар Вучковић". Обишли све енклаве и сусрете завршили по традицији у Грачаници. Враћајући се под тратњом у Приштину, Даринка замоли возача да стане. Онда нестаде у поноћној тмини. Није издржала. Рескирајући живот одлучила је да остане у свом граду. Преживела је и ту и ноћ још дугу пет године у избегличком насељу у Приштини. Као и ону 2000-те године, када је повређена у нападу на седиште Удружења Југословенског комитета за опстанак у центру Приштине. Остала је у соби Универзитетског насеља. Све до Мартовског погрома када су је и одатле протерали и повредили, мржњом заслепљени албански зликовци. Минуле две године је на за њу неким далеким просторима од отетог завичаја видала ране, али није могла да извида душу.
- Даринка је отишла али ће својим песничким делом дуго трајати. И у нашим сећањима и успоменама. Била је изузетан човек, али и у поезији и у животу, бунтовник против свих неправди. Међу првима је још скраја 80-тих, демонстративно напустила Удружење књижевника Косова. Није хтела у дружину коју води др Ибрахим Ругова. Учинили су то и други српски писци. Хтели су да је, онако по кључу, њу, великог архитекту, не само поетског стварања, него и почетка Српског покрета отпора на Косову и Метохији, одобровоље Децембарском наградом града Приштине. Јавно ју је одбила знајући за демагогију албанских националиста који су били на власти. Од првих дана ступила је у прве редове покрета отпора свога напаћеног народа - подсећа за "Новости" песник Раде Златановић.
Отишла је велика песникиња. Оставила велики стваралачки траг. И у поезији, која се у Срба дели на Предкосовски, Косовски али са њом и неколико других врсних песника са Косова и Метохије и на покосовски завет. Божија промисао је хтела да истога дана када је стигла вест да је преминула Даринка Јеврић, на београдском гробљу Лешће буде сахрањен и њен велики пријатељ, редакцијски колега, сабрат по перу, Аца Ракочевић, аутор десетак романа, збирки приповедака за децу и одрасле. Свој књижевни опус на Космету попут Даринке, чија је последња књига објављена под насловом "Псалам бездомника", насловио "Тишина".
У тишини, далеко од завичаја, почивају још два знаменита српска писца са Космета. |
Слава јој. |
|
Back to top |
|
|
симбе ДЕЛИЈА
Joined: 21 Mar 2005 Posts: 143 Location: Нови Сад, Србија
|
Posted: 07 Mar 2007 12:23 Post subject: |
|
|
|
слава јој _________________ И данас, кад дође до последњег боја,
Неозарен старог ореола сјајем,
Ја ћу дати живот, отаџбино моја,
Знајући шта дајем и зашто га дајем. |
|
Back to top |
|
|
Менаџер ДЕЛИЈА јуниор
Joined: 07 Mar 2007 Posts: 62
|
Posted: 07 Mar 2007 19:34 Post subject: |
|
|
|
Јован Дучић
Аве Сербиа
Твоје сунце носе сад на заставама,
Ти живиш у бесном поносу синова;
Твоје светло небо понели смо с нама,
И зоре да зраче на путима снова.
Још си уз нас, света мајко, коју муче:
Све су твоје муње у мачева севу,
Све у нашој крви твоје реке хуче,
Сви ветри у нашем осветничком гневу.
Ми смо твоје биће и твоја судбина,
Ударац твог срца у свемиру. Вечна,
Твој је удес писан на челу твог сина,
На мач његов реч ти страшна, неизречна.
Млеком своје дојке нас си отровала,
У болу и слави да будемо први;
Јер су два близанца што си на свет дала -
Мученик и херој, кап сузе и крви.
Ти си знак у небу и светлост у ноћи,
Колевко и гробе, у колевки сунца;
Ти си горки завет страдања и моћи,
Једини пут који води до врхунца.
Ми смо твоје трубе победе и вали
Твог огњеног мора и сунчаних река;
Ми смо, добра мајко, они што су дали
Свагда капљу крви за кап твога млека. _________________ још давно к'о дете, ја наш'о сам пут... |
|
Back to top |
|
|
В. Зайцев Ветеран
Joined: 09 Dec 2003 Posts: 1406 Location: Борча-СРБИЈА
|
Posted: 07 Mar 2007 19:39 Post subject: |
|
|
|
Gregor wrote: | Лаза Костић
Међу јавом и међ сном...
|
Кхм Грегоре, песма се зове Међу јавом и мед сном |
|
Back to top |
|
|
Амбасадор Ветеран
Joined: 09 Mar 2004 Posts: 1046 Location: Пимлико
|
Posted: 07 Apr 2007 10:10 Post subject: |
|
|
|
На данашњи дан, 1943. умро је један од највећих српских песника - Јован Дучић.
О њему и њему и његовом животу се много зна, али ипак, ево линк који садржи Дучићеву биографију:
http://sr.wikipedia.org/wiki/Јован_Дучић
Био је велики патриота, а осим генијалних песама (равних Бодлеру), путописа (Градови и Химере), биографија (Стаза поред пута, Моји сапутници, Гроф Сава Владиславић), филозофских записа (Благо цара Радована, Јутра са Леутара), треба споменути да је пред смрт, док је боравио у Америци, написао низ есеја о односима Срба и хрвата, идеји "југословенства" и српском патриотизму, а ти есеју су саджани у књизи "Верујем у Бога и у Српство" која је објављена тек 90-тих година. Ко није прочитао, нека тај грех одмах исправи.
Дућић је такође био краљевски амбасадор у Мадриду, Каиру и Букурешту.
Због свог изузетно националног става, данас је веома омражен и ниподаштаван од стране неолиберала, неокомуниста и њиховох медија, којима величина каква је Дучић неописиво смета.
Јован Дучић и Милан Ракић
Јован Дучић о "југославизму" (Избор из есеја):
http://www.rastko.org.yu/istorija/jducic-jugoslovenstvo_c.html _________________ Мила мајко не жени ме млада,
кад ме жени Рачића бригада. |
|
Back to top |
|
|
џи ДЕЛИЈА јуниор
Joined: 27 Mar 2006 Posts: 72 Location: novi beograd
|
Posted: 13 Apr 2007 11:55 Post subject: |
|
|
|
Све моје омиљене песме већ сте представили.
Ево једна за радована, шмекера
Мика Антић - Крој
Украшћу твоју сенку, обући је на себе и
показивати свима.
Бићеш мој начин одевања
свега нежног и тајног. Па и онда, кад
дотрајеш, искрзану, избледелу, нећу те са себе
скидати. На мени ћеш се распасти.
Јер ти си једини начин да покријем голотињу
ове детиње душе. И да се више не стидим пред
биљем и пред птицама.
На подераним местима заједно ћемо плакати.
Зашиваћу те ветром. После ћу, знам, побркати
моју кожу с твојом. Не знам да ли ме
схваташ: то није прожимање.
То је умивање тобом.
Љубав је чишћење неким. Љубав је нечији
мирис, сав изаткан по нама.
Тетовирање маштом.
Ево, силази сумрак, и свет постаје хладнији.
Ти си мој начин топлог. Обући ћу те на себе
да се, овако покипео, не прехладим од
студени свог страха и самоће. |
|
Back to top |
|
|
џи ДЕЛИЈА јуниор
Joined: 27 Mar 2006 Posts: 72 Location: novi beograd
|
|
Back to top |
|
|
Бах ДЕЛИЈА сениор
Joined: 22 Oct 2005 Posts: 436 Location: Тамнава
|
Posted: 13 Apr 2007 15:43 Post subject: |
|
|
|
ЛАЗАРЕВА СУБОТА
Рајко Петров Ного
Легао да си Лазаре
Ко проштац насред ледине
Кукавице нам казале
Косовке шћери једине
У Витанији засија
Љубављу Лазар воскресе
Младо се сунце насмија
Магаре кад га пронесе
У дуге глуве суботе
Шеница тајом листала
Од Лазареве суботе
Мати Цвијети исткала
Устани Црни Лазаре
Из земље и са иконе
Сестре те проказале
А браћа те изгоне
Ова песма ми је јако драга јер моја породица слави управо ову славу, а и аутор се својевремено дружио са мојима. Иначе, интерпункција (тј. њено изостајање) је Рајково масло, да не помисли неко да сам збрзио па заборавио. |
|
Back to top |
|
|
Бах ДЕЛИЈА сениор
Joined: 22 Oct 2005 Posts: 436 Location: Тамнава
|
Posted: 13 Apr 2007 16:01 Post subject: |
|
|
|
СИМОНИДА
Милан Ракић
Ископаше ти очи, лепа слико!
Вечери једне, на каменој плочи,
знајући да га тад не види нико,
Арбанас ти је ножем избо очи!
Али дирнут руком није смео
ни отмено ти лице, нити уста,
ни златну круну, ни краљевски вео
под којим лежи коса твоја густа.
И сад у цркви, на каменом стубу,
у искићеном мозаик оделу
док мирно сносиш судбу твоју грубу,
гледам те тужну, свечану, и бледу;
и као звезде угашене, које
човеку ипак шаљу светлост своју,
и човек види сјај, облик, и боју
далеких звезда што већ не постоје,
тако на мене, са мрачнога зида,
на почађалој и старинској плочи,
сијају сада, тужна Симонидо,-
твоје већ давно ископане очи!
Подебљани део везан је за један скандал који се пре неколико недеља догодио у мом граду. Ћерка мог пријатеља је спремала ову песму за неку приредбу у ОШ, и директор јој је, тежећи ваљда политичкој коректности, исправио овај стих у ''нечовек ти је ножем избо очи''.
Наравно, отац је то схватио тек на приредби, попиздео је, али није хтео да скрнави Ракића као дебил од директора, те га је наружио и напушио тек по завршетку програма. Скот је по свом нахођењу мењао стихове једног од највећих српских песника, да не би случајно неког увредио, или да не би испао националиста! Говно комунистичко, кад морам овде да псујем, уз овакве стихове, јебем га у уста као и све оне који су нас учили да заборављамо и заташкавамо у име братства и јединства, у име евро-атлантских интеграција, у име толеранције!
Мука ми је од тога што је у овој земљи још увек већи грех указати на злочин, него сам злочин починити.
Нека неко откуца и Јефимију, не знам читаву песму. |
|
Back to top |
|
|
В. Зайцев Ветеран
Joined: 09 Dec 2003 Posts: 1406 Location: Борча-СРБИЈА
|
Posted: 13 Apr 2007 19:09 Post subject: |
|
|
|
Мислио си на ово? Три њена дела.
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Knjizevnost/Poezija/Poezija06.htm
Баше , јел те занима још једна глупост наших вајних просветних радника? Пази, овај мали са мог аватара је за школско такмичење спремио Пркосну песму. Победио је у својој генерацији, а образложење за неодлазак у даљу фазу (општинско, градско... нисам сигуран) је било да песма није адекватна за његов узраст ... |
|
Back to top |
|
|
Бах ДЕЛИЈА сениор
Joined: 22 Oct 2005 Posts: 436 Location: Тамнава
|
Posted: 13 Apr 2007 19:18 Post subject: |
|
|
|
Вы ошиблись, товарищ Зайцев!
Мислио сам на Ракићеву песму ''Јефимија''.
У сваком случају, и ово спада у врх српске књижевности свога доба.
Поздрави клинца! |
|
Back to top |
|
|
|
|
You cannot post new topics in this forum You cannot reply to topics in this forum You cannot edit your posts in this forum You cannot delete your posts in this forum You cannot vote in polls in this forum
|
|