www.DELIJE.net

Угљеша · Posted: 23 Sep 2016 15:06 Post subject:

ако није за ође избришите слободно
-----

Не пуцај, ми смо наши.

Тога дана, злокобне ратне зиме 1993. године, у јеку најжешће непријатељске офанзиве, механизовано-оклопна бригада кренула је из Бенковца, да би преко снегом завејаног Велебита стигла у Грачац и у директном окршају са непријатељском војском, спречила њено напредовање, пустош коју је остављала иза себе, злочине без преседана и заузимање доминантних висова Велебита (1758), Великог Алана (1411м), Малог Алана (1044м), Ћелавца (1207м), Бобије (1059м) и Презида (768м), а самим тим и заузимање највећег дела Републике Српске Крајине. Пут нас је водио уз обалу Каринског мора, прво кроз Карин Доњи, а након тога и кроз Карин Горњи. Колона се кретала релативно брзо, обзиром на број и врсту возила у њој. У нашој непосредној близини ођекивале су снажне детонације, као упозорење на непријатељску тешку артиљерију, која је константно из правца Новиграда и Масленичког моста покушавала да нас успори и уништи. Најкритичнија тачка, а уједно и најопаснији део пута, био је мост преко реке Бијеле, која се заједно са реком Каришницом улива у Каринско море. Излазећи из једне оштре кривине, пред нама се указао брисани простор и на крају њега сабласно пуст мост, место идеално за диверзију и заседу. Пошто сам се налазио у возилу на челу колоне, возачу сам рекао да успори, а након тога и да стане, потом сам кроз прозор избацио руку и дао знак осталим да ураде исто. Изашао сам из возила и полако кренуо ивицом моста према другој страни, покушавајући да на носивој конструнцији испод мене приметим евентуално постављен експлозив, или заседу у кањону. Владала је језива тишина и осим орла кликтавца и његових крикова, који су оџвањали каменим литицама кањона, могао сам да чујем само властите кораке. Управо у тренутку, када сам мислио да је прошло оно најгоре, на неких десетак метара пре него што сам стигао на сам крај моста, из грма са моје леве стране, налик авети, која се појављује, да ни сам нисам знао одакле, искочио је голобради дечак у ручно сашивеној маскирној униформи и са војничком М-48 пушком у руци, упереном у мене. Одсечно и самоуверено ми је рекао да станем, или ће пуцати. Са друге стране моста, брзином светлости зачуло се енергично репетирање оружја и залегање у ватрене положаје. Све је наговештавало оно најгоре, делићи секунде постајали су вечност, а вечност микрон делића.

Дигао сам руку високо изнад главе, дајући им на знање да не пуцају, ни сам не верујући да ће ме послушати и обратио се дечаку...

- Не пуцај, ми смо наши...
- Чији наши?!
- Ми смо српска војска...
- А, ђе ти је тробојка?!
- Немам тробојку, имам ово...

Показао сам кажипрстом на свој ревер, на коме се налазила мала значка Фудбалског клуба Црвена Звезда, иначе моје једино обележје које сам носио на својој униформи. Загледао се онако намргођено и неповерљиво, али и поприлично студиозно покушавајући да својим малим окицама и сам примети оно што сам му показивао, а онда...

Био је то најлепши осмех, осмех који ћу памтити до краја свога живота, био је то осмех пун безграничне љубави и среће, осмех детета коме је Црвена Звезда представљала исто оно што и дан, данас представља мени, осмех који је и више од овоземаљског живота. Пришао сам му и загрлио га онако снажно, мушки, готово и заборавивши да је свега пар тренутака пре тога био спреман да ме убије, а вероватно под кишом смртоносних куршума и сам оконча свој тек започети живот. Пољубио сам га у главу, склањајући поглед негде у страну, јер сам осећао да су ми очи биле пуне суза. Упитао ме тихо, готово шапатом:

- Јесу ли и ово све Звјездаши?

Окренуо сам се иза својих леђе, пошто сан за тренутак заборавио на остатак колоне, још једном високо подигао руку, а када је колона кренула, одговорио му исто тако тихим гласом:

- Да, све до једнога. Ми смо Делије...
- Матере ти?
- Часне ми Звездашке речи...
- Ваууууу...! Нико ми неће вјеровати!

У том тренутку из истог оног грма, из кога је и сам изашао, изашле су и две девојчице, два мала Анђела, и саме несвесне свега онога што се догодило пар тренутака пре тога. Рекао ми је онако мало постиђено, да су му то секе и да му оне чувају леђа, али да немају пушке. Рекао ми је и то, да је тата са карабином на брду изнад, пошто од тамо пуца поглед све до Италије. Питао сам га како се зове.

- Ја се зовем Мимо, а како се ти зовеш?
- Ја сам Мирослав...
- А, како ти је презиме Мимо?
- Ми смо ође сви Млинари, а како се ти презиваш?

Ех, тада су сузе кренуле саме и није било те силе која би их зауставила. Емоције среће, невероватан обрт ситуације, једном речју живот, па и више од живота. Загрлио сам их још једном онако све заједно и рекао им да су и сви моји преци из Карина Горњег и да смо сигурно блиска фамилија, пошто се и ја презивам као они. У том тренутку су стигли и остали, Жика је већ увелико писао, Миле по обичају шкљоцао са својим фото-апаратом.

Пре него што сам и сам ушао у возило, покушао сам да са ревера скинем Звездину значку и да му је оставим за успомену, али нисам успео, била ми је то највећа и највреднија драгоценост, заборавио сам у тренутку, да јој је игла била тако заврнута, да би је само поломио. Зато сам му обећао, да ћу га једнога дана ако преживим сигурно пронаћи и да ћу му поклони још већу и лепшу.

Морали смо да кренемо даље, на пут са кога се највећи број Делија никада више није вратио на карински мост, на пут са кога су заувек отишли у вечност и тамо остали.

----

Сербо Макарид · Posted: 26 Sep 2016 08:18 Post subject:

Мислим да је Дух Звездаштва најидеалније место за ово:
http://www.blic.rs/vesti/svet/srbija-srpska-zvezda-i-putin-ovako-nemci-izvestavaju-o-referendumu/j2zk1k4
_________________
www.fondacijadelije.org

zvezda · Posted: 26 Sep 2016 08:39 Post subject:

https://youtu.be/1D9pAmE0QBg
_________________

Генералштаб · Стара гарда Joined: 21 Sep 2004 Posts: 13165

Џони БГ · ДЕЛИЈА Joined: 24 Jul 2013 Posts: 244

lucky luciano · Posted: 26 Sep 2016 14:01 Post subject:

Сјајно! На коју је ово беше мелодију?
_________________
Цигани лудаци!

Шумадинац А5 · Posted: 26 Sep 2016 14:10 Post subject:

Ово трезни људи не могу да отпевају.

Генералштаб · Стара гарда Joined: 21 Sep 2004 Posts: 13165

Могу могу итекако! Иначе можемо навијање да окачимо о клин ако овако наставимо да извољевамо!
https://www.youtube.com/watch?v=DqgcrfY_6nc

Звездаш до кр� · ДЕЛИЈА Joined: 16 Nov 2013 Posts: 126

Хор Звездиних Момака и Девојака Laughing

Снимити неки ЦД бре, феноменална ствар! thumbsup

_________________
Запад је десно !

Иницијатор · ДЕЛИЈА Joined: 18 Apr 2014 Posts: 124

Вратила се хорска секција, идееееееемо Smile

Момци тако добар посао раде да је то за сваку похвалу, слушајући ову, а и остале њихове песме може да се осети сва чар навијања, буквално се осети да уживају док певају и полако кувају песму уз чисту емоцију и у таквим ситуацијама настаје тај чувени транс...колико је то просто кад су на истом месту људи са истим идеалима...
Момци само снимајте... гитаре, трубе, удараљке , само удри !
Већ дуже размишљам о нечему, да ли би могао неко да нађе оне интервјуе и приче о групама са Севера и опет их постави...
То је било још на старом сајту пре брда година, интервјуи са ббрс, кењај и још некима не сећам се тачно...
Да читају млађи, ја сам то читао по ко зна колико пута, гледао слике на том старом сајту, који флешбек јебо те....Чекам пола сата да се накачим на онај дрндави интернет што је пиштао док се спаја па онда прочитам извештај са утакмице, скинем аудио фајл, добро сте прочитали, аудио фајл навијања, ниси могао још у бусу на путу ка гајби да уђеш на тјуб и гледаш навијање у хд резолуцији... Онда уђеш на форум, на Крејзи норт и читаш....свашта читаш на Крејзи норту Smile

Не знам да ли још увек има клинаца који траже разне слике из историје нашег клуба, групе, да ли их занимају приче из Дрездена, Хелсинкија, Грузије... да ли они уопште знају да смо играли тамо, да ли погледају дриблинге и голове Перице Огњеновића..И то је био дух звездаштва, иако је почела тад технологија да улази у свет навијача ипак је било све спонтаније и у границама нормале...
Могли би да дођу опет неки старији на форум да се мало опет прича о занимљивим догађајима и утакмицама па макар се и понављали, нема везе...

samojako · ДЕЛИЈА Joined: 03 Oct 2015 Posts: 148

Ауууу каква журка уз ово на трибини може да се направи. Да се кува првих 20ак минута док сви не науче и онда аргентина!

sezione · ДЕЛИЈА Joined: 04 Sep 2009 Posts: 129

Лука30 · ДЕЛИЈА сениор Joined: 11 Apr 2012 Posts: 337

Труба на стадион па да пробамо! Very Happy

andjelooo · Posted: 01 Oct 2016 18:55 Post subject:

"Ово је права Црвена звезда, све остало су кинеске копије" графит пред хокејашку утакмицу Спартак Москва - Кунлун Црвена звезда Пекинг

_________________
Замолио бих дежурне критичаре, негативце, напаљене клинце, доконе полемичаре, мудријаше, комедијаше и сличне да се уздрже од коментарисања

lucky luciano · Posted: 02 Oct 2016 00:18 Post subject:

Ова труба даје прави навијачки шлаг. Алал вера!
Кад хоћемо можемо и пеперсе да певамо ко од шале! Laughing

_________________
Цигани лудаци!