www.DELIJE.net

[1300]

За те што су дошли да позирају и да се сликају за фејс мислим да је лек еври го... Кад год видимо да ћуте и зевају около удри еври го па ће после неког времена или сами да се склоне или да почну да навијају...

[Боскез]

Тешко да можемо пуно да постигнемо са еври голом...

Можда је време за неки информатор.

Можда неки графит код благајне као "боду само пичке".

Поред навијања(певање) који је најзаступљени проблем, треба издвојити и снимање по трибини кад крене бакљада.

Биће ово борба против ветрењача.
_________________
...Ти нећеш остати никад сама јер живот си мој...

[Генералштаб]

Није борба против ветрењача већ смо досегли неки ниво и максимум који може са свим овим мукама и потешкоћама у којима смо живели до сад. И једноставно да би то одржавали даље, мора да се нађу мотиви, да су људи орни као и пре 5 или 10 година када се нешто тек стварало. Лакше је било неким генерацијама када су пунили трибину и радили све малтене по први пут. Први пут пуна трибина, па бакљада на пуној трибини, па цела трибина која у трансу навија на некој домаћој утакмици...и тако даље и тако даље. Садашњим генерацијама је задатак да такву трибину одржавају или је начине бољом што уопште није лак задатак. Зато не треба очајавати већ помоћи трибини да иде даље. А то прво може да се уради када си прво свестан ситуације у којој се налазиш. Када то схватиш већ си пола посла урадио. Дакле, није до избора песама, до оних што стоје по шипкама...итд. Једноставно је до тога да мора да се пређе на неки други ниво а то није лак посао када имаш трибину која је већ све изгустирала што се неких изазова тиче. Сад морају људи да схвате да ово не може више на исти начин на који је до сада рађено...да сада мора квалитет и права искрена љубав према клубу да дођу до изражаја. Јер није више толики изазов све оно што смо до сада урадили и то у континуитету неколико година....сада је изазов све то "изгустирано"....надоградити...а то једино може искреним и правим приступом. То је у суштини толико просто али је и много компликовано, Просто је јер треба само да певаш...тј. навијаш...али компликовано је јер смо свесни да нам је трибина састављена таква каква је.
Неко је поменуо дерби и мотивацију на њему. Искрено мислим да то потиче од саме екипе унутар трибине. Мислим да је људима мука да се "надмећу" са неким ко везе нема са навијањем и да више "ћале ти у ђубретарима"....не може никоме да представља неко задовољство када пева. Једноставно други ветрови дувају и они су захватили многе. Ми смо реткост који и даље како тако одбијамо да будемо део свега тога, али није лако у том окружењу имати вољу какву би можда имао да преко пута имаш групе које су пре свега навијачке...када то кажем, прво мислим на унутрашње размишљање и појам зашто уопште долазиш на стадион и део си неке групе, неког света...који има своја начела на којима траје већ скоро пола века у свету. Дуга тема и свашта може да се каже, али и преко свега тога навијање мора да се поправи како знамо и умемо. Јер ништа нема смисла без тога.
Нема лажи нема преваре...сад мора да дође до изражаја све оно право и искрено што имамо на трибини већ годинама...то је једини начин да се нешто поправи. Напајања на друге ствари можемо да заборавимо.

[УлтрасЛондон]

Мислим да инсистирањем шипке на правилном певању - нек се и прекине песма 10 пута док се не отпева како треба - је добар почетак. Ако се инсистира на томе константно и упорно, онда аутоматски после неколико утакмица етикетиран као индијанац буде онај који не пева како треба. Прво, даће подстрек онима који певају да певају гласније и ”објасне” како треба. (не у оном смислу ”цигани објаснили” негу буквално). Много пута се људи сморе јер унакизимо неку песму. Поред тога показаће да је песма-певање битно, да се обраћа пажња. Даће се ”тежина” том сегменту. Треће, звучаће добро - што је само по себи подстрек - имамо добре песме које певамо ужасно. Пример је колце које кад дође део с рукама звучи грозно, а јако је лепа, наша мелодија. Четврто, имамо још много добрих песама које не певамо јер се мучимо и с’ овим које имамо.

Правилним певањем се добија и на констатности и на гласности и више ће бити оних ненормалних трансова које умемо да убодемо.
_________________
https://www.youtube.com/watch?v=XE-f-Ng_cUA

[bojan74]

[ultrazonfaultrazonfa]

[Боскез]

[quote="bojan74"]

[Kрстан]

Нисам мислио да пишем у овој теми, али пошто се већ покренуло, наставићу тамо гдје сам прошли пут стао. Раније написах да имамо 2 проблема. Мањи - зашто људе мрзи да пјевају, и по мом мишљењу много већи - како то пјевање звучи.
Поменули су многи то "прекидање" са шипке, као рецепт који би могао донијети квалитетније пјевање, било да се мисли на "буђење" оних успаваних, било на погрешан начин пјевања, и мислим да је то опција која ће дати најбоље резултате.
Прекинути, не 10, него 30 пута ако треба, скренути пажњу и момцима који су задужени за бубњеве (*), док се не доведе у ред. Мислим да је прошло вријеме кад би требало да се "жмури" на то мумлање, брзање и непјевање код људи. Све што може да се подигне на највиши ниво, подигли смо и мислим да од овога не смијемо одустати, него бити упоран. Бар би сад требало бити лако, кад не мора да се стријепи до 90. минута и да се мисли да л' ћемо да побиједимо или ће тамо неки Јавор или Радник да га дају за 1:1 у 95. минуту. Да се разумијемо, не очекујем ја, као вјероватно нити било ко од вас, да ми звучимо као аргентинци, ал' од овога може и мора боље.

Ја ћу ево скренути пажњу на оно што мени највише боде очи, пјесме "са рукама" (није да ове без руку пјевамо како треба, али сам мишљења да нам је ово најкритичнији дио тренутно.)
Јасно је мени да ми данас на трибини имамо много више људи, различитих менталитета и свега осталог, него што их је на овом клипу доле и да то представља препреку, али ја желим да вјерујем да ми можемо боље од овога како то данас звучи.

https://www.youtube.com/watch?v=6na594-ju34

Редом, према клипу, од 3:00 "напред звездо леале" и дио са рукама, и негдје од 8:40 евровизија. Како данас звучи, некад не желим ни да чујем, а на овом клипу звучи одлично. Пјева се полако, онако како по оригиналу и треба, а опет гласно. Имам осјећај да код нас данас људи живе у неком трипу "брже=гласније и боље".

Издвојићу и нешто што није конкретно везано за клип.
Скандирања Звезда (руке)/Србија (руке) смо збрзали до непрепознатљивости. Умјесто да у том тренутку загрми име клуба/земље, па да "затутње" руке, лагано, 3 пута, па опет у круг, ми имамо нешто што просто не знам како бих објаснио, а мислим да сви ви који сте писали било шта овде на ту тему, апсолутно разумијете шта хоћу да кажем.
(*) Што се тиче бубњара, јасно је да раде момци фантастичан посао, и ово што сам их поменуо није нека прозивка или нека "ја бих боље" прича. Једноставно, кренути од њих, и људи који капирају шта се овде пише, и не одустајати кад први-трећи-седми пут не буде звучало како треба, него бити још упорнији. Ако маса крене брже од бубња, да се не деси да бубањ брза и "стиже" масу или да се престане са покушајима, него чекати да се маса уклопи, док не дође оно право.
Оних којима није битно како се пјева вјероватно јесте више на трибини, али ће и њима да уђе у главу у неком тренутку, кад дођу кући па виде клип неке пјесме коју коначно отпјевамо правилно, па ће схватити "јеботе, ово стварно добро звучи", па ће следећи пут и он да је пјева другачије.

Можда сам отишао превише у ширину, можда нисам компетентан да све ово пишем јер нисам неко "име" на трибини, али неко ко једва чека дан кад ћемо најнормалније ствари пјевати и скандирати онако како треба јесам, па ето дајем себи за право да кажем шта ми "смета" и надам се да нећете ово схватити као неке "жеље честитке и поздраве". Ако сам претјерао, праштајте, бришите, али све написано написано је са најбољом намјером. Уздравље.

[Јуришић]